HR - Ljudski Resursi - Srbija

Polovina nezaposlenih starija od 45 godina

S druge strane, najnovija analiza finansijske kompanije „Kanada lajf” na 2.000 odraslih potvrdila je da otprilike svaki peti zaposleni stariji od 55 godina smatra da je diskriminisan zbog svojih godina.

Kakva je situacija kod nas, da li ovdašnje poslodavce interesuje da li je kandidat za posao mlađi ili stariji ili mu je važnija produktivnost?

U Srbiji ima bezmalo 200.000 građana starijih od 45 godina koji su bez posla, tačnije, prošlog novembra ih je na birou rada bilo 198.516 u kategoriji od 45 do 65 godina (ukupno nezaposlenih je 386.841). Iako država daje posebne podsticaje i za njihovo zapošljavanje, poslednju reč ipak imaju poslodavci. Mogu da biraju između onog ko ima do 30 godina, kvalifikovanog i polukvalifikovanog, onog koji je registrovan kao tehnološki višak ili onih koji su stariji od 50, jer su to otprilike najugroženije grupe na ovdašnjem tržištu rada. Postavlja se pitanje zašto poslodavci nerado biraju baš starije radnike.

Nadežda Satarić, iz Udruženja građana „Snaga prijateljstva – Amiti”, podseća da sami poslodavci imaju predrasude da su najefikasniji radnici od 30. do 45. godine.

– Između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti, oni bi u 68 odsto slučajeva odabrali osobu mlađu od 45. Zato je među ženama od 45 godina, koje su inače najugroženija grupa na tržištu rada, najveći broj dugoročno nezaposlenih. Razočaranje, obeshrabrenje, gubitak nade i brojni neuspeli pokušaji da nađu posao, dovode ih do odustanka od daljeg traženja posla (aktivno pokušava da pronađe zaposlenje tek 55.000 njih) – objašnjava Satarićeva.

Ipak, situacija se u poslednje vreme „prinudno” poboljšava, uglavnom zbog niske stope nezaposlenosti, koja iznosi devet odsto, ali i manjka mlađe radne snage. To je nateralo poslodavce, dodaje Satarićeva, da više nego ranije budu otvoreni za zapošljavanje i osoba koje imaju 50 ili više godina, pa čak i penzionera.

Kada je reč o najugroženijima na tržištu rada u ovoj grupi nezaposlenih, to su žene starije od 45.

– Diskriminisane su po osnovu pola i godina, što potvrđuju i podaci. Već od 45. godine suočavaju se sa nemogućnošću da ostvare jednaka prava na rad i korišćenje profesionalnih sposobnosti, ne samo u odnosu na svoje muške vršnjake već i u odnosu na žene drugih starosnih kategorija. Muškarci sa 45 godina su u najboljim godinama, a na žene se gleda drugačije – precizira ona.

Kao preporuku vlasnicima kompanija, ona izdvaja veće ulaganje u obuke i razvoj veština kod zaposlenih.

– Na takve obuke ne treba da se upućuju samo mlađi i obrazovaniji već svi zaposleni, jer vlada uverenje da su stariji radnici manje voljni ili čak sposobni da se prilagode novom okruženju, brzim promenama i usvajanju novih znanja i veština. To nije tačno – ističe Satarićeva, dodajući da poslodavci treba da unapređuju uslove rada, uključujući i njihovo prilagođavanje zdravstvenim potrebama starijih radnika.

– Odgovarajuće osvetljenje, manje buke… Konačno, treba da znaju da su stariji radnici lojalniji poslodavcu od mlađih radnika, ređe idu na bolovanje, zarada im nije na prvom mestu, već razumevanje poslodavca, poseduju iskustvo, zrelost i mudrost, neće tokom radnog vremena surfovati po sajtovima – nabraja ona.

Poslodavci, međutim, tvrde da imaju veći interes da zaposle starijeg i iskusnijeg, pa im nije jasno kako je toliki broj njih na birou rada.

U firmi koja se oko 25 godina bavi poslovima špedicije „Triošped” kažu da je mlada radna snaga uvek dobrodošla, ali da bez starijih i iskusnijih radnika posao ne bi mogao da se obavlja toliko efikasno.

– Postoje poslovi koji zahtevaju stručnost, pa je ta produktivnost neuporedivo bolja kod onih sa većim iskustvom. Od pet-šest radnika, imamo jednog koji je stariji i on nam je zlata vredan i ni u čemu ne zaostaje od mlađih kolega. S druge strane, za poslove gde se traži fizička snaga, a takvih ima u špediterskom poslu, stariji ne mogu da konkurišu iako imaju radne navike i znanja koja su stekli tokom rada – napominju u špediterskoj kući.